Pariz - grad svetlosti

Idem. Provešću dve nedelje u gradu svetlosti, romantike, mode, umetnosti, gradu koji ostatku Evrope diktira kako postati metropola. Spremam se za put, idem avionom, direktnim letom do pariskog CDG aerodroma, koji traje 1h i 40 min. Ako želite da letite avionom, savetujem vam da izaberete JAT, jer njihov let je direktan, nema gužve (naravno) i karta koju rezervišete ranije je dosta jeftinija. Tako sam  povratnu kartu u ekonomskoj klasi sa svim taksama platio 230 evra! To je zaista povoljno, s' obzirom na autobus kojim se putuje 24h (bez zastoja na granicama - što je prosto nemoguće!). Stoga, toplo vam preporučujem avion! Uostalom, imaćete priliku da posmatrate prelepe austrijske planine i njihove planinske gradiće, ušuškane na tim megalomanskim zdanjma prirode. A negde ćete moći cak i da vidite po neku ski stazu i skijaše koji šaraju Alpe. CDG je veliki aerodrom, ali je raspoređen tako da je svaki terminal sam za sebe mini aerodrom, sve je lepo obeleženo, napisano čak i na engleskom jeziku, što je za Francusku veliki izuzetak. Sve zavisi kako ste vaš put isplanirali. Ja sam odseo kod rodjaka, pa smeštaj nisam plaćao (ogromna ušteda), ali ako ne idete kod nekih prijatelja ili rođaka koji bi vas sačekali na aerodromu, a smeštaj vam se nalazi u Parizu, najbolje rešenje za transport je autobus. Taksi je zaista skup (kao i sve ostalo), a autobusi (Orlybus) su tačni, nema gužve, idu do samog centra Pariza (Paris 1). Jednostavno, uđete u autobus, kod šofera kupite kartu i poništavate je u automatu pored. Ništa lakše! Sedite i uživajte u vožnji, jer sada nigde ne žurite. 

Avantura koju započinjete će se neminovno pretvoriti u ljubav prema ovom gradu. I nije bitno gde ste smešteni, koliko blizu ili daleko, da li ste u samom Parizu 1 ili ne, jer postoje autobusi, tramvaji, metroi, RER-ovi, koji će vas prebaciti za “smešnu” količinu vremena i što je najbitnije - tačno na vreme. Svi delovi grada su povezani bez greške. Najbolje je da se kupi povlastica - Carte Orange (poneti jednu sliku kao za ličnu kartu) i uz tu povlasticu kupujete nedeljnu kartu u kojoj god zoni želite. Sa tom kartom, koja je magnetska, koristite bus, metro, RER. I nije skupa - oko 20e. Ako ste student i posedujete ISIC card, naravno da dobijate popust, kao i pri kupovini karata za muzeje. Isto tako, najbitnija stvar je mapa grada. Njih imate na svakoj trafici, i najisplativije su one kao džepna knjiga, jer su u njima najbolje obeležene regije i svaka ulica. Tako obezbeđena za "šunjanja" po Parizu, krenuo sam. Pošto metro samo ordinira po Parizu 1, a moj brat ima kuću u Parizu 3, koji je porodično naselje i miran kraj, krenuo sam ka centru uz pomoć RER-a – gradski voz na dva sprata. Njime mi je trebalo oko 10 min do najveće i glavne podzemne stanice u Parizu ( Haussmann Saint-Lazare), koja se prostire 2 km ispod zemlje, i u kojoj se ukrštaju neke linije metroa i i RER-ova. U svakom slučaju najbolje je doći dotle, i onda možete presedati dalje ili jednostavno izaći na površinu. Pošto sam 2 nedelje svaki dan išao do ove stanice, shvatilosam da je toliko velika, da sam možda 2-3 puta izašao na isti izlaz tj. ulicu. Ali to apsolutno nije bitno, jer gde god “izronili” glavu, vi ste na pravom mestu, u centru, a karta vam služi za dalje koordinisanje.

Pošto prvi dan nisam hteo da se zamaram razmišljajući o tome gde, šta, brzo Ajfelov toranj ili šta već, ubrzo sam došao do najlakšeg i najsigurnijeg rešenja, a to je Montmartre. Lako ga je pronaći, a jos lakše stići do njega, jer je to jedino brdo u Parizu na kome verovali ili ne je posađena Basilica Sacre Coeur ( Bazilika Sveto srce) - vidi se sa svih strana i jedino što bi trebalo da uradite je da krenete ka njoj, i uspeh je zagarantovan. Polako se uspinjem, sada već, dosta užim, zgusnutim ulicama ka ovoj crkvi. Ovo je inače slikarska četvrt Pariza, gde imate otvorenu prodaju slika. Nešto nalik na pijacu, na kojoj umetnici čekaju svojih 5 minuta slave. Između ostalog, ovaj deo mi se najviše dopao, zbog svoje blage ušuškanosti i izolovanosti od velikih i bučnih bulevara koji čine ovaj grad. Deo grada odiše jednom posebnom notom, nekako ne toliko “glam”, nekako vise čulno, više blisko ljudima. Simpatični kafići, male galerije, knjižare iz kojih prosto ne možete da se iskobeljate. Dopustite sebi da se izgubite, lutajte, napunite mp3 sa eklektičnim tonovima i prosto skliznite među ljude. Bitan savet: pridržavajte se karte, i nikada nemojte da "sečete" ulice, tj. da sami izmišljate prečice, jer u suprotnom se zagarantovano vrtite u krug. Sebi sam olakšavalo svoje "lutanje", tako sto obeležim kuda i kojim ulicama da dođem do mesta koje me zanima. Taj način i vama preporučujem, jer ćete uštedeti dosta vremena, a ono je jako dragoceno u ovakvom velikom gradu. 

Spuštajuci se sa Montmartra, nailazim na prvu veću ulicu Boulevard de Clichy, u kojoj se nalazi najpoznatiji simbol noćnog života Pariza, Cabaret Moulin Rouge. Da bi ste ušli ovde, potrebna vam je rezervacija (kao i čekanje na istu), i naravno podubok džep. Inace, ništa vas ne sprečava da dalje prošetate ovim bulevarom. Njegova je sadržina zaista zanimljiva - seks šopovi, striptiz barovi.U svakom slučaju, ono što Beogradu definitivno fali. Šetnju uvek možete prekinuti odmaranjem u nekim od njihovih ograđenih, lepo sređenih parkova, koji se zaključavaju kada nastupi mrak. Takav je i čini mi se najpoznatiji i veliki park u samom srcu Pariza Jardin des Tuileries, na čijem se jednom kraju nalazi Musee du Louvre, a na drugom prelep Place de la Concorde, na kome je postavljena panorama sa koje se vidi ceo Pariz.  Naravno, redovi su neizbežni. Nedaleko od Concorda se nalaze Grand Palais i Petit Palais, jedna naspram druge, koje ovom gradu užasno mnog znače. Sada već ceo vek, Grande Palais je javni izložbeni prostor. Koncept postavki je raznovrstan, od već davno umrlih svetskih, poznatih slikara, preko vajara, sve do najpoznatijih dizajnera, fotografa, slikara današnjice. Cena karte je simbolična. Ulaz sam platilo za L'art entre en Gare (75.god. njihove železnice SNCF), simboličnih 1,50 evra. Sve izložbe, manje-više su interaktivne, kao upravo ova koju sam posetio Kada završite sa obilaskom, prva poprečna uluca je upravo ona o kojoj svi pričaju, u kojoj se nalaze predstavništva najpoznatijih robnih marki, kao sto su Louis Vuitton, Cartier, kao i salon Peugeot-ovih automobila i Disney prodavnica. U pitanju je Avenue des Champs Elysees. Ova po svemu raskošna, živa, i velika ulica pokazaće vam kakvu poruku Pariz zaista nosi: poruku velegrada. Sam vrh ove avenije krasi spomenik neznanom junaku Arc de Triomphe, na trgu Charles de Gaulle. Podzemnim prolazom se izlazi tačno na kapiju, na koju se možete i popeti, i uživati u pogledu na grad, kao i na 12 bulevara koji se upravo ovde "sudaraju". Ovo planinarenje koje podrazumeva uspon od 284 stepenika, ili lift (što je nema smisla, osim, ako niste osoba sa invaliditetom ili starija persona), će vas koštati oko 5 evra. Ispod Trijumfalne kapije možete sesti na RER A i tako otići do jedinog dela Pariza koga krase poslovni soliteri i savremena arhitektura - La Defense. Ako mozete sebi da priuštite, odvojite 3-5 dana za obilazak najpoznatijeg muzeja Louvre. Nažalost, ja nisam imao tu mogućnost, tako da sam obišao postavke impresionista i neizbežnu Mona Lizu. Za jedan dan možete kupiti kartu Musee journee sa kojom ulazite na stalne postavke i trenutne izložbe. Obavezno prošetajte kroz Napoleonove apartmane i shvatićete zašto je Francuska u to vreme bila najveća svetska sila, a francuski jezik zvanični diplomatski jezik svog doba. Jednodnevna karta košta 9 evra, a za više dana karte su naravno skuplje. Moja preporuka je, da, ako ste u mogućnosti posetite oficijelni sajt ovog muzeja i kupite kartu “online”. Tako ćete biti u velikoj prednosti, verujte. 

Najprepoznativljija građevina na svetu  Tour Eiffel smeštena je pored reke Sene. Gvozdeno zdanje, koje nikada nije usamljeno, mnoštvo ljudi koji ne daju mira ovoj princezi. Ona je zasigurno najviše fotografisan "model". Plato ispod nje je preplavljen masom koja čeka u redu da se popne, bilo stepenicama, bilo liftom. Izaziva strahopoštovanje. Jednostavno, lepa. Na visini od 324m, pogled sa nje je neopisiv. Naspram Ajfelove kule, preko Sene, se nalazi Trocadero, brdo na kome je smeštena Palais de Chaillot. Ovu palatu krase predivne fontane, kao i plato izmedju dve zgrade. Sa njega možete slikati Ajfelovu kulu, jer će vam tako cela stati u kadar, a možete da je "uhvatite" za antenu, "gurate" ili da se "naslonite" na nju. Šale nikada na odmet. Palais de Tokyo je svakako neizbežna stavka u vašem planu obilaska. Ovaj muzej savremene umetnosti, kao i zgrada u kojoj se nalazi, oboriće vas sa nogu. Pokazaće vam da nespojivo nije ružno. Nemojte da vas prevari stil ove zgrade, jer kada ugledate zeleni vagon na krovu, znaćete da ste na pravom mestu. Radovi mladih sa Akademije umetnosti, slikarstvo, fotografija, dizajn, raznorazne instalacije, vajarstvo, daju nove forme dosadašnjoj umetnosti. Isto tako možete pazariti simpatičnu knjigu (većina njih na popustu), popiti kafu, nešto pojesti ili kupovati “custom” patike ili majice u “skate shopu”. Pored toga, Wi-Fi je sastavni deo galerija, muzeja, izložbenih prostora. Tako da, “laptopaši”, ne ostavljajte ovu igračku kući! Centre Georges Pompidou, ili kako Parižani vole da nazivaju ovaj centar moderne umetnosti "Bobur", svojom stakleno-gvozdenom konstrukcijom, definitivno upada u oči. To je kompleks u kome su smešteni na dva sprata Bibliotheque publique d'information, Musee National d'art moderne i IRCAM (Centar za muzička istraživanja). U ovom centru se nalaze Galerie 1, Galerie 2, Galerie Sud, Espace 315, Atelier Brancusi, kao i bioskop. Slobodno računajte na to da ćete zasigurno ostati ovde ceo dan. Karta košta - sa ISIC kartom 8 evra, i sa njom ulazite u sve pomenute galerije, kao i trenutne izložbe. Na mene je ovaj centar ostavio najjači utisak, jer možete uživati u radovima savemenih umetnika. Fotoaparati su svuda dozvoljeni, slobodno škljocajte. U ovakvim centrima mozete i da snimate, dok npr. u Luvru mozete isto tako slikati, mada bez blica - kada su u pitanju slike.

Za kraj, kao šlag na tortu, posetio sam Chateau de Versailles. Najbolje je da uzmete “rent-a car”, jer je ovo malo mesto udaljeno 18 km od Pariza, a možete i RER-om C (zona 5). Kada budete videli ovaj zamak i njegove odaje, biće vam jasno zašto su završili tako kako su završili svi moćnici tog doba: na giljotini. Aristokratija, raskoš, hedonisti su i dan danas neprevaziđeni i neprikosnoveni. Ulazak u dvorac će vas stajati 11e, i ovde je red najduži, jer postoji samo jedna biletarnica. U nekim delovima je dozvoljeno fotografisanje, kao i snimanje, dok u određenim prostorijama je apsolutno zabranjeno. Čak i da pokušate, one su zatamnjene, čuvaju se od svetlosti, a blic bi vas odao. Iza dvorca se pruža vrt sa fontanama, lavirintima, i veštačkim jezerom u obliku krsta. Ovo mesto je jako lepo za piknik i za rekreaciju, kako ga danas i koriste žitelji piktoresknog Versaja. I tu kad stignete i legnete na travu, sa ukusom kafenih padobranaca u ustima, nogu umornih od pešačenja i sa svešću preplavljenom prizorima iz krvavih dinastijskih ratova, revolucija i sa savremenih podijuma visoke mode, sećanje ce početi da vam se odmotava...unazad.

 

 

Svi kontrasti Meksika

Jedna od najpopularnijih turističkih destinacija zahvaljujući fascinantnoj mešavini tradicionalnog i modernog, klišea i nadrealnog, ima ponudu koja zadovoljava sve ukuse.

 

Velika, slikovita i, nažalost, siromašna zemlja! Prepuna turističkih sadržaja i arheološkiha nalazišta. Meksiko. Država Severne Amerike koju zapljuskuju Tihi okean i Karipsko more, destinacija je obeležena kontrastima. Nepregledne pustinje, ugašeni vulkani sa snežnim vrhovima, antičke ruševine, moderni megalopolisi, mali kolonijalni gradovi u kojima je vreme stalo, ulickani resorti, peščane plaže, egzotična i bujna flora i fauna... Meksiko je prava mešavina modernog i tradicionalnog, klišea i nadrealnog i baš to mu daje jedinstven šarm. Bilo da uživate u ispijanju margarite i strastvenoj muzici marijača, zvucima netaknute prirode, surfovanju po talasima okeana, ili istraživanju monumentalnih drevnih hramova, najviše će vas osvojiti iskrena srdačnost naroda koji svoje kulturne korene vuče iz jedne od najstarijih civilizacija!

 

Najizazovnija svetska metropola Meksiko Siti, kosmopolitska prestonica, nazvana po bogu rata Meksitliju, razvio se u plodnoj dolini Anahuak, na središnjoj visoravni na 2.412 metara. Ovaj gigantski grad, sa više od 20 miliona stanovnika, jedna je od najizazovnijih svetskih metropola, koja na svakom koraku otkriva uzbudljive razlike! Moderni neboderi, elegantne zgrade i palate, muzeji i galerije svetske klase, zelene površine tik pored brojnih arheoloških nalazišta, kolonijalnih ostataka i istorijskih ruina. Sa dugom i fascinantnom istorijom, koja polazi od Asteka i Maja preko invazija konkviksadora i kolonijalnih sila, Meksiko Siti nudi veliki broj izuzetnih simbola i atrakcija.

 

Najuži centar grada, tzv. Centro Historico, koncentrisan je oko trga Zokalo, drugog po veličini na svetu. Samo nekoliko blokova dalje od ovog mesta koje priča burnu istoriju, nalaze se najsjajniji primeri gradske arhitekture i umetnosti. Na Zokalu su nekad stajale piramide i palate Montezuma, a danas je to žila kucavica grada.

Na trgu se nalazi raskošna Nacionalna palata, sedište vlade, konstruisana u 16. veku. Unutrašnjost ove građevine oslikana je muralima poznatog meksičkog umetnika Dijega Rivere. Njegova dela predstavljaju i slave istoriju Meksika i zauzimaju površinu od 100 metara kvadratnih. Na trgu se nalazi i katedrala Metropolitan, jedna od najvećih katedrala zapadne hemisfere. Izgrađena u stilu španskog baroka, krase je dva tornja neoklasičnog stila visine 64 metra, na kojima je 18 zvona. Ispod katedrale su podzemni tuneli koji sprečavaju propadanje poroznog tla.

 

 

Bosque de Chapultepec je najveći gradski park, u kom se nalazi i dvorac iz 14. veka, kao i niz muzeja, a najpopularniji je Nacionalni antropološki muzej. U prizemlju su izložena dela domorodačke kulture i društva u Meksiku pre konkvistadorskih osvajanja. Među rukotvorinama nalazi se i poznato Astečko sunce.

Srebrna prestonica sveta

Taksko je jedan od najimpresivnijih gradova u Meksiku, poznat kao srebrna prestonica sveta. Nekadašnji kolonijalni rudnik srebra, sada peti grad po veličini u državi, udaljen je 200 km od Meksiko Sitija. Izgrađen na samoj litici Siera Madre del Sur, karakterističan je po uskim strmim ulicama i živopisnim malim belim kućama sa crvenim krovovima. Prizorom dominira Crkva santa Prisca, dragulj meksičkog katolicizma, sjajan primer ćurigera stila.

Bazilika bogorodice Gvadalupe, najveće hodočasničko mesto Latinske Amerike, izgrađena je na mestu gde se bogorodica 1531 god. pojavila tek preobraćenom u hrišćanstvo indijancu Huanu Dijegu. Ona je i danas sveto mesto koje pohode brojni vernici u nadi da će naći spas.

Teotihuan (na naslovnoj) je najmisterioznije arheološko mesto u Meksiku, konstruisano u antičkoj i davno zaboravljenoj kulturi! Ovaj kulturni centar na visoravni Meksika, najveći grad novog sveta pre dolaska Španaca je nezaboravno iskustvo - tu su, naime, čuvene piramide Sunca i Meseca, „put mrtvih" i brojni ostaci impozantnih građevina na kojima su prinošene žrtve božanstvima...

Piramida na obali Karipskog mora

Kankun, na obali Karipskog mora, ima plaže koje se svrstavaju među najlepše na svetu. Grad Kankun je mlad - pre samo 35 godina, to je bila peščana brana, a danas se sastoji od kontinentalnog dela i dugačkog tankog ostrva povezanog brojnim mostićima sa kopnom. I ovde prvo upadaju u oči kontrasti - mir izolovanog ostrva nasuprot celodnevnim ludim žurkama na plaži i po klubovima, andergraund tehno kultura meša se sa lokalnim folklorom, pored takosa jede se čizburger.

Predivne dugačke peščane plaže od belog peska koji se utapa u toplo i tirkizno Karipsko more zaštitni su znak Kankuna, kao i lepe žene u toplesu. Naravno, turisti ovde rone u blizini koralnih grebena, skijaju na vodi, bave se paraglajdingom, krstarenjem...

Poluostrvo Jukatan, za koje se vezuje pad asteroida koji je istrebio dinosauruse, nalazi se veliko arheološko nalazište Čičen Ica, jedno od sedam svetskih čuda! Centrom dominira velika stepenasta piramida, majanski hram Kukulkan, poznata i kao El Kastiljo (zamak na španskom), građen po solarnom kalendaru. Ulazak u tunel koji vodi u manju piramidu unutar veće, građene po lunarnom kalendaru, svojevrsni je put u mistiku i transcedenciju! Tu je i hram ratnika, majanska kopija hrama u toltečkom centru Tula. Još jedna atrakcija i simbol intelektualne dominacije drevnog naroda je i Opservatorija, u novije vreme prozvana El Karakol (zmija), iz koje su posmatrane mesečeve deklinacije i refleksija zvezda u vodi.

Borbe bikova i tekila

Borbe bikova su danas deo meksičke kulture, baš kao i tekila! Održavaju se u maloj areni Plaza de Toros, blizu Kukulkan bulevara u Meksiko sitiju, sredom po podne. Popularno je u Meksiko Sitiju i tradicionalno noćno pecanje, baš kao i golf na terenima na kojima je igrao i Džek Nikolson. Deo morskog sveta možete biti u interaktivnom akvarijumu ili zahvaljujući vožnji podmornicom.

Šoping

Meksiko Siti je raj za šoping i nudi najraznovrsniju robu, kako na rasprodajama, tako i u najekskluzivnijim buticima poznatih brendova. U La Merkedu ćete otkriti najveći i najživlji gradski market, pun uzbudljivih radnji. Zona Rosa je glavna turistička šoping zona, prepuna hotela, restorana, prodavnica, galerija, prodavnica srebra, galerija, barova i jedna od najfrekventnijih gradskih celina. La Condesa i La Roma su najbučniji kvartovi grada, pretrpani kafićima i barovima. Tu možete pronaći i mnoštvo malih galerija, tradicionalnih kantina i malih restorana. Polanko je miks stambene i komercijalne četvrti, s mnogo butika i prodavnica, u kom živi bogatiji sloj. Istovremeno, to je najbolje mesto za šoping u Meksiko Sitiju.

 

 

Hrana

Današnja meksička kuhinja je spoj tradicionalne kuhinje sa evropskim uticajem, koji je stigao sa španskim osvajanjima. Nueva cocina mexicana (nova meksička kuhinja) kombinuje tradicionalne sastojke i moderan način kuvanja, ali mnogi restorani služe i hranu spremljenu na tradicionalni način. Ne propustite tortilja astečku supu, chilies rellenos and cochinita pibil - mlada prasetina umotana u lišće banane i zapečena...

 

 

 

Sve što ste želeli da znate o Riu

Ko bi mogao bolje da poznaje gradove u inostranstvu od autora turističkih vodiča. Jedan od njih, Michael Sommers, autor vodiča za Rio de Žaneiro, je prava osoba koja nam može dati prave informacije o ovom brazilskom gradu.

 

Kada je najbolje vreme za putovanje u Rio?

U Rio de Žaneiru je zabavno tokom cele godine. Vrhunac sezone je svakako leto, pa tada očekujte da visoke temperature budu propraćene i visokim cenama. Temperatura se penje do 40 stepeni, ali dolazi u paketu sa vlagom, pa se često dešava i da pljusne kiša. Na plažama je prilična gužva jer su i Brazilci tada na odmoru, ali ako želite da doživite Rio kada je provod na vrhuncu, svakako je ovo najbolje vreme. I ne zaboravite da je kod njih leto kada je kod nas zima.

Ako pitate mene lično, ja ipak preferiram grad kada su plaže praznije, a vreme malo prijatnije, pa tada bolje možete da istražite zanimljive delove grada bez prevelike vrućine i histerije. Nije loše doći ni zimi kada je tamo oko 15 stepeni.

Koliko je Rio bezbedan?

Bezbednost je vrlo relativna stvar. Rio svakako nosi veće rizike od drugih gradova te veličine. Ključno je da rizike svedete na minimum tako što ćete znati gde da idete i kada. Nasilje koga ima u Riu se uglavnom događa u favelama (divljim brazilskim naseljima) i delovima grada koje ne bi trebalo da posetite bez pratnje.

Deo grada u kome se nalaze najpoznatije plaže, Zona Sul, je pod prismotrom policije, tako da je veoma bezbedan tokom dana i predveče. Šetnja u svim posećenim oblastima je prilično sigurna. Ipak, budite oprezni u blizini napuštenih oblasti i ulica, a noću obavezno koristite taksi. Oblačite se jednostavno i diskretno i izbegavajte da petljate sa novcem u javnosti. Preporučio bih torbu koju možete da prebacite preko boka, kao i onu možete nositi oko pojasa. Na plažu nosite samo neophodne stvarčice. A onda se potpuno opustite!

Kako da se najlakše utopim u masu?

Utapanje u masu nije samo dobra ideja u pogledu bezbednosti, već će vam pomoći da se osetite opuštenije. Moj prvi savet bi bio da se uputute na plažu. Ne samo da će vas ovo momentalni ubaciti u kulturu Karioka (kako lokalci zovu sebe), već će vam i preplanuo ten dati taj zdravi sjaj koji će izbrisati tek_sam_izašao_iz_aviona izgled.

Žene bi trebalo da svoje jednodelne kupaće kostime ostave kod kuće, a muškarci neka zaborave na široke vrećaste bermude i preširoke majice. Nabacite japanke i bikini za plažu, udobne sandale ili one na platformu za druge prilike (žene), kao i farmerke i patike, majice koje prate liniju tela (muškarci).

Ipak, bez obzira kako se obučete, jezik kojim govorite će vas odati. Učenje osnovnih portugalskih izraza će napraviti ogromnu razliku jer ćete time pokazati svoju dobru volju. Iznenađujuće mali broj ljudi dobro zna engleski.

Dakle, budite fleksibilni i ne nervirajte se. Karioke mnogo bolje reaguju na šarm i duhovitost nego na nestrpljenje i agresiju.

Da li je Rio skup i kako da se najbolje da se provedem za manje novca?

Da budem iskren, Rio nije jeftin kao što je bio. Standard Brazilaca je porastao poslednjih godina. Kao u svakom velikom gradu, i ovde imate veliki broj besplatnih događaja koji vam pružaju dobar provod. Prirodne atrakcije, plaže i zelene površine kao što su Floresta de Tijuca, Lagoa Rodrigo de Freitas i Flamengo park su besplatni. Takođe, svi muzeji nude besplatan ulaz određenim danima. Za snalaženje po gradu ne oklevajte da koristite gradske autobuse i metro.

Što se smeštaja tiče, dođite van sezone i iskoristite prednosti šarmantnog privatnog smeštaja, pansiona i hostela. Razmotrite prenoćišta u krajevima koji su malo udaljeniji od plaže, kao što su Santa Teresa, Flamengo i Laranjeiras koji su atraktivni, istorijski interesantni i osvežavajuće neturistički.

Što se hrane tiče, u "per kilo" (po kilu) restoranima možete da jedete šta želite, tačno onoliko koliko želite. U đus barovima (bares de suco) vas mogu poslužiti vitaminskim voćnim sokovima uz zdrave sendviče, dok klasične kafanice Ria (botequins) nude domaće kuvane specijalitete, kao i veliki broj zanimljivih predjela koja lako mogu da budu i zamena za obrok. Ne zaboravite da mnogi dobri gradski restorani nude povoljne dnevne menije tokom nedelje.

Kako da provod povećam na maksimum?

Naravno, ukoliko imate priliku, ne bi trebalo da propustite ono po čemu je Rio de Žaneiro najpoznatiji – karneval! Ipak, ne zaboravite da su vam za ovaj događaj neophodne karte koje je najbolje kupiti putem interneta kako ne biste na licu mesta platiti višestruko. Ako ipak ne stignete da ih kupite na vreme, nakon početka karnevala dođite na Sambidromo i iscenkajte se sa tapkarošima.

Mnogi se mnogo bolje provode van zvaničnog karnevala, zabavljujući se sa Riovim uličnim muzičarima i plesačima (blocos i bandas). Ljudi iz komšiluka, u kostimima ili bez, izlaze na ulice da pevaju i igraju čuvenu sambu, pa se ovi događaji često pretvore u velike žurke. Ništa ne košta, a omogućava vam da upoznate i doživite lokalni duh na najbolji načini. Ulični karnevali ponekad uspevaju da privuku i oko 200.000 ljudi! Srećan put!

                                                                                        

Havaji

Arhipelag Havaji je najizolovaniji na svetu, oko 4.000 kilometara od najbližeg kontinenta - Severne Amerike. Kada je kapetan Džejms Kuk otkrio ovaj predivni arhipelag, koji je prvobitno bio nazvan Sendvička ostrva, nije mogao ni da sanja kakav raj je ponudio ostatku sveta. Havaji, 50. država SAD, fantastičan su miks polinežanske, američke i azijske kulture.

Ovde se mogu videti vulkanska lava, bogata tropska vegetacija, duboki kanjoni i klisure i kilometrima duge plaže sa najfinijim belim peskom. Ovde baš sve ima treperavi prizvuk avanture: od kupanja u bistrom moru, preko ronjenja oko koralnih grebena, jahanja, šetnje kišnim šumama, do gledanja u zvezde s vrhova planina. Havaji, tako veliki i tako visoki, imaju baš sve svetske ekosisteme na svojoj teritoriji. Havaji, mesto rođenja Kamehamehe Velikog, ujedinitelja, odlikuju se odlično očuvanim kulturnim nalazištima, od drevnog kamena - heiau (hramovi) do svetilišta odbrane.

Čak i ako lomite jezik pokušavajući da izgovorite ta imena, zaslepljujuća mana (duhovnost) ovih mesta potpuno će vam obuzeti srce. Na ostrvu se nalazi pet vulkana. To su: Kohala - najstariji i ugašen vulkan, Mauna Kea - uspavani vulkan, ujedno i najviši na svetu, Hualalai - vulkan koji miruje, Mauna Loa - najveći aktivni vulkan na svetu, Kalauea - najaktivniji vulkan na svetu, a ujedno i deo vulkanskog nacionalnog parka Havaja.

 

Havaje s pravom smatraju najekskluzivnijim letovalištem na svetu, a njegovu plažu Vaikiki jednom od svetskih atrakcija. Sve je na njoj podređeno ukusu bogatih turista, pre svega Amerikanaca. Ali, ako ste za drugu vrstu odmora, potražite neka druga, skrovitija mesta, domorodačke zajednice i, ako imate sreće, s ostrva ćete poneti najbolji suvenir - susrete s ljubaznim i nasmejanim lokalnim stanovnicima koji će vam predstaviti život i svu kompleksnost pravih Havaja. I ne zaboravite: kada vam kažu „aloha", to nije samo zdravo i do viđenja. „Aloha" je i ljubav i prijateljstvo, hvala i volim te, razumevanje i opraštanje. Sve uzvišene emocije, misli i želje spojene su u toj maloj reči.

 

Boginja vatre

Prema predanjima lokalnog stanovništva, Pele, boginja vatre, čije ime u prevodu znači „ona koja oblikuje svetu zemlju", zaslužna je za nastanak ostrva i s njenim imenom povezane su mnoge legende. Jedna od najpoznatijih govori o tome da boginja kažnjava sve koji uznemiravaju njen dom ili iz njega nešto ukradu. Legenda je potkrepljena hiljadama pošiljki koje iz celog sveta stižu u nacionalni park. One sadrže kamenje koje je završilo u torbama turista kao suvenir. Sve te pošiljke propraćene su porukama u kojima „lopovi" mole boginju da im oprosti grehe i primi nazad ukradeno kamenje, jer otkako su sa sobom poneli „suvenire" s ostrva prati ih nesreća.

                                                                                    piše i uredjuje

                                                                                    Bojan Stojanović